Saturday, October 13, 2007

Очигледно ништо не се менува

Ме плашат оние премногу чисти
Пред нив се чувствувам валкан
Ме плашат новите бирачки листи
И бурево барут наречено Балкан

Со брз чекор зимата се ближи
Се чувствувам ебено збунет
Се’ тече, се’ се движи
Рамазан, бајрам, сунет

Во сето тоа нема ништо лошо
Лоша е идејата експанзионистичка
Оние горе се прат на тошо
Целата врхушка политичка

Ме плаши она што го прават
Окото не ми игра на арно
Ми се чини ќе не заглават
Сонувам, а ко да е стварно

Овие стихови се куршуми боеви
И не сакам да ги испукам во празно
Главата в песок килави ноеви
Таму долу е вашето азно

Овие стихови не се ќорци
Од моето срце се испукани
Владеат синовите и бившите борци
Од историјата веќе исплукани

Повторно истите грешки ги прават
Од стока друго и не очекувам
По повод своите глупости слават
Со овие стихови нема да ги излекувам

Тие се како клетки канцерозни
Тие се плевел од најлош вид
Тие се суштества лепрозни
Тие се нашиот Берлински ѕид

30.9.93

1 comment:

Angela said...

Uauuuu....Jove....mnogu pukanje ima vo pesnava i mnogu gnev. Ne bi sakala da ti se najdam na patot koga si vaka raspolozen.