Гадно е кога Господ ти ја дал сета Негова сила
А ти најуспешно ја глумиш улогата на жртва
Гадно е кога Господ ти дарил за летање крила
А ти си се поистоветил со својта природа мртва
Постојано едно те исто себеси и вам ви повторувам
Силата е благослов и проклетство истовремено
Навистина ми е мачно кога то па то зборувам
Она што со љубов ви е дадено со сила ќе ви биде одземено
Затоа што не ја разбирате својата боженствена природа
Затоа што појма немата од што сте составени
Затоа од животот свој правите лук и вода
И во сопствените крвни садови ќе бидете удавени
Извор сум на радоста, а гневен сум и тажен
Ме боли презирот што со секој збор го изразувам
О Господе прости ми што глумам вистинит, а сум лажен
Прости ми што го љубам она што го замразувам
Гадно е бидејќи за некои работи допрва станувам свесен
Јас кралот на универзумот, јас питачот белосветски
Телесниов простор веќе ми станува премногу тесен
Вришти во мене борецот за слобода – теоретски
Гадно е кога тежиш 30 кила појќе од реалната вредност
И теретот го префрлаш врз својте колено, зглоб и колк
Гадно е кога на својот его лудак му даваш предност
И глумиш бестрашен лав, а сеуште си расплакан волк
Господе, О Господе, само јас за себе знам колку ми е гадно
Копнежот по Тебе сум му го дарил на лукавиот его ум
И додека срцето свое во безљубов го оставам гладно
Не ќе можам на сопствената крштевка да си бидам кум
2 Април, 2014-то лето Господово
No comments:
Post a Comment