Гнилеж чувствувам заудира реа
Умот го ладам со лажен хедонизам
И додека повремено умирам од смеа
Усните силно и болно ги гризам
Размислувам зарем и тоа се плаќа
Размислувам бидејки сал тоа знаам
Од безизлезов понекогаш страв ме фаќа
И по секое размислување се каам
Зарем не ве боли ова сето
Зарем смртта не ве гони на плач
Зарем не чувствувате како свето
Умира од нас - последнио загадувач
Зошто Госпо вакви не створил
Проста бездушна и глупава маса
Можеби некоја грешка сторил
Во последните дваесет и четири часа
13.7.93
No comments:
Post a Comment